2021- GODINA VINOGRADARA
Piše: Sonja Stojić
Fotografije: Sonja Stojić
2021. dogodila se u vinogradu. U Bordou ovo je bila četvrta godina za redom ekstremnih klimatskih uslova za odgajanje vinove loze. Vinogradari su prolazili kroz drame svaki ciklus vegetacije. Bez sumnje, ovo je godina vinogradara, onih koji znaju kako da rade u ekstremnim klimatskim uslovima, koji razumeju mikrolokacije, koji su adaptivni i intuitivni, onih koji znaju da kominiciraju sa prirodom.
KLIMA
Zima 2020/2021 je bila blaga, sa umerenim padavinama. Ipak, kiše je bilo i više nego dovoljno da se napune rezervoari vode te da se zemljište pripremi za novi vegetativni ciklus.
Usled istorijski toplog februara (3 stepena više od desetogodišnjeg proseka) i lepih martovskih temperatura, vinograd se probudio rano, u drugoj nedelji marta, čak dve nedelje ranije od uobičajnog datuma. Prvi pupoljci pojavili su se poslednje nedelje marta, nedelju dana ranije nego u 2020. (koja je u svemu poranila). Zatim je došao ledeni april. Vinogradi širom Francuske pamtiće noći između 6. i 8. aprila kada je mraz zajedno sa severnim vetrom uništio mnogo zasada loze. Tih noći, kada su se temperature spuštale i do -5’C, u Bordou je gorelo stotine hiljada parafinskih sveća kojima su vinogradari pokušavali da ugreju vinograd. Uključivali su i fenove, koristili fito terapiju (najčešće koncentrat valerijane), a opet šteta za prinose bila je značajna (čak veća i od one iz 2008. i 2020!) naročito u Gravu, Soternu, Barsaku i desnoj obali Bordoa. Na levoj obali, šatoi koji su blizu reke Žironde uspeli su da izbegnu mraz, jer blizina vode zagreva zemlju. Tako je Žironda sačuvala ceo San-Estef kao i neke šatoe u Pojaku i San-Žulijenu.
Iako je opasnost od mraza prošla, hladno vreme se nastavilo tokom aprila i maja, što je odložilo vegetativni ciklus vinove loze. Cvetanje se desilo ipak tačno na vreme, oko 26. maja, a zatim i formiranje grozda sredinom juna.
Tokom maja i juna zabeležena je rekordna kiša u Bordou (129mm, čak 78mm više od dvadesetogodišnjeg proseka), i pravi izazov je bio kako sprečiti plesan u vinogradu. Uzmite u obzir i to da je veliki deo vinograda poslednjih godina konvertovan u organska ili biodinamična zemljišta i da klasična prskanja više ne dolaze u obzir. Konstantan rad u vinogradu opet je bio ključan, a naročito upravljanje lišćem vinove loze. Naime, da se vlaga ne bi zadržavala, potrebno je orezivati lišće i napraviti prostor za cirkulaciju vazduha, te omogućiti grozdu da se osuši od kiše. Takođe, neke vinarije su to rešavale i UV zračenjem, kao i fito terapijom (gavezom, rastavićem).
Šarak je počeo oko 20. jula, napredovao je polako, i trajao je do kraja avgusta kada leto je konačno stiglo i donelo novi optimizam. Lepo vreme se produžilo i na septembar i oktobar, te je grožđe imalo vremena da sazri. Septembar je bio topao i sa manje prosečnih padavina, dok je oktobar bio hladniji ali bez kiše. Grožđe je sazrevalo u odličnim klimatskim uslovima.
Berba je, naravno, počela belim sortama druge i treće nedelje septembra, dok je berba crvenog grožđa trajala od treće nedelje septembra do kraja druge nedelje oktobra. Suvo vreme dozvolilo je sekventnu berbu za optimalnu zrelost. Grožđe za desertna vina brali su tokom celog oktobra.
Ukupna proizvodnja u celom Bordou bila je 500 miliona flaša u 2021, što je čak za 14% manje nego u 2020. godini u kojoj je proizvedeno rekordno malo vina. Kada bismo 2021. ubacili u desetogodišnji prosek, videli bismo da je produkcija manja za čak 23%. Razlog tome su upravo aprilski mraz, grad, kao i obilne padavine tokom maja i juna.
BELA VINA
Bela vina su obeležila 2021. berbu. Bez uobičajene gustine su, ali za mene je to pozitivan atribut. U 2021. bela vina su baš onakva kakva volim: hrskava, aromatična i izrazito voćna.
Bele sorte su stradale od mraza, ali uporne kiše nisu previše uticale na njih, a razlog tome je da je belo grožđe manje podložno plamenjači. Prohladno leto bilo je odlično za konzerviranje svežih aroma u belom grožđu. S obzirom da je loza stres doživela kasno, tek krajem avgusta, sovinjon blan dao je zaista raskošne arome, opet zahvaljujući toplom kraju leta, semilion je savršeno sazreo, a zadržao kiseline.
Domaine de Chevalier vinograde je napao mraz čak 7 puta od 3. aprila pa do 3. maja. Ne znam za vas, ali mene Blanc apsolutno nikada nije razočarao! Na mirisu žuto cveće, zova, zreo limun. U ustima mineralno i kompleksno, aroma citrusa i zelenih jabuka. Zaista izuzetno vino!
Smith Haut Lafite Blanc, nos mu je prvo diskretan, a zatim se lepo otvora citrusnim aromama, belim cvećem i anisom. Na ukusu pronalazimo breskve, kajsije i nektarine. Vibrantno je i dobrog tela. Dok mu lepe kiseline daju balans, mineralnost čini završnicu čistom i postojanom.
Château Cos d’Estournel Blanc, na mirisu pronalazimo belo cveće, ruže i grejpfrut. Ukus breskve, limuna i bergamota. Mineralnog karaktera, harmonično vino, struktuirano, precizno u aromama i fine kreme.
Pavillon Blanc iz Château Margaux je izgubio 50% roda. Na mirisu limunova kora, žalfija i belo cveće. Iako je potencijal svežine berbe visok, vino je neverovatne koncentracije. Odličnog balansa kao i potencijala za odležavanje.
Château La Mission Haut-Brion Blanc, na mirisu mokar kamen, zova, limun i jabuka. U ustima pronalazimo note grejpfruta, zelenih jabuka i finog francuskog peciva. Kremast, dobro struktuiran, vibrantan, postojan, izuzetan!
Château Haut-Brion Blanc, na mirusu belo vinogradarsko voće, belo cveće, mandarine, ostrige, dašak drveta. Na paleti breskve, kajsije, brioš, poslastičarski krem. Kiseline su neverovatne, a upotpunjuje ih lepo telo, jasne je strukture i izražene mineralnosti. Ovo je vino o kom će se pričati u narednim decenijama.
DESERTNA VINA
Slatka vina su izuzetna, ali su proizvedena u zaista premalim količinama. Sotern je žestoko pogodio aprilski mraz, a odmah zatim i grad. Međutim, miholjsko leto je na preostalim parcelama koncentrovalo sokove u grožđu, jedna septembarska kiša je podstakla botritis, i tako je grožđe ubrano u oktobru bilo perfektno za desertna vina.
Jedno od najvećih iznenađenja ove godine bio je Sauternes od Pichon Baron -a, Château Suduiraut čije je vinograde mraz i grad potpuno uništio. Vino za 2021. berbu napravili su sa samo 1ha zasada, stoga će nabavka u budućnosti biti raritetna. Od potpuno botritičnog 100% semiliona, na mirisu nalazimo medne note, jasmin i kajsije, a na paleti marmeladu od ananasa, kandirane pomorandže i đumbir. Lepe mineralne duge završnice, vino je ekstraktno i to mu daje strukturu, živahnih je kiselina, moćno i elegantno istovremeno.
Château Doisy Daëne na mirisu note šafrana, meda i nane. U ustima sveže breskve, fudži jabuke i marakuja. Odlično izbalansirano između šećera i kiselina. Aromatski je intenzivno, a mineralno u završnici. Vino obećava zaista dug starosni vek.
CRVENA VINA, LEVA OBALA
Prinos je prosečno bio manji u Medoku i Gravu oko 10% u odnosu na 2020. Château Calon Segur je na primer imao 10% veći prinos, dok su Château Palmer i Château Margaux imali manji za čak 30%. Pesak Lenjan je takođe imao manji prinos za 10% u odnosu na 2020. (to ne važi za Château Haut Brion, Château La Mission Haut-Brion i Château Haut Bailly, jer su ih zbog jedinstvene pozicije zaobišli mrazevi, a samim tim su sačuvali i sve grožđe.)
Merlo je od svih sorti najviše stradao, jer nije otporan na penosporu. Takođe, toplo vreme je došlo kasno i šećeri se nisu razvili u merlou, a samim tim ni voćne arome. Kaberne sovinjon i kaberne fran prošli su neuporedivo bolje, miholjsko leto im je omogućilo vreme za optimalno zrenje. I ovo je grožđe imalo manje šećera nego što smo navikli u poslednjih sedam godina, ali je vino ipak koncentrisano, ima dubinu, kao i postojane tanine. Kaberne sovinjon je naročite rezultate dao na krečnjačkom tlu koje zbog svoje staklaste površine zadržava sunčeve zrake, pa su tako neke vinarije u ovoj berbi vina napravile faktički od čistog kaberne sovinjona kao što su Château Ducru-Beaucaillou sa čak 98% ove sorte, Château Calon Segur 80% ili Château Pishon Baron 88%. Svežina je još jedna osobina 2021. i ona je odraz teroara. Vina 2021. su lepih tanina i dobre dužine. Koncentrisana su, iako je nivo alkohola najniži u odnosu na prethodnu deceniju i po (12,5-13,2%).
Château Calon Segur, ovo je možda njihova najbolja berba koju sam probala. Žironda je blizu, i sačuvala ih je od aprilskih mrazeva. Na mirisu šumsko bobičasto voće, grafit, šumsko tlo. Na paleti borovnice, crne kupine, aronija. Lepih, elegantnih tanina zrelog kabernea, odličnih lepo balansiranih kiselina, prave kičme, uz neverovatan balans.
Château Montrose, na mirisu kasis, višnje i borovnice. Na paleti višnje, crne trešnje, sa primetnim, ali dobro integrisanim, uticajem hrasta. Poliran, zreo, čvrstih tanina.
Château Cos d’Estournel, nos se otvara crnim čajem, osetimo i crni biber, borovnice, smokve. U ustima senzacije dima, čokoladne arome, cimet. Elegantan je i sigurno će lepo stariti.
Château Pontet Canet, borovnice, crne kupine, ljubičice i grafit na nosu. U ustima gipko, čisto, dobrih masnih tanina, pronalazimo arome šljiva, crnih višanja, duvana i karanfilića. Podseća me na neke stare njihove berbe.
U Château Pishon–Longueville Baron su izgubili 60% berbe. Miris se otvara se crnim voćem, ima tu i duvana, kao i grafita. U ustima prskaju sveže borovnice, kupine, začini. Mastiljav, a elegantan, finih tanina i lepe svežine.
Château Pichon Comtesse de Lalande je u ovoj berbi izgubio 70% grožđa. Na mirisu suptilno crno voće, čokolada, floralne note. U ustima zrelo crveno voće, crni dud, sladić, kafa. Tanini su ispolirani, kiseline vibrantne, dobrog tela, sasvim sigurno sa velikim potencijalom za odležavanje.
Château Mouton Rothschild, intenzivan i elegantan nos borovnica i crnih kupina sa floralnim notama irisa i kedrovine. Ukus crnog voća, nane, duvana. Sveže, harmonično i mineralano vino, postojanih tanina.
Château Lafite Rothschild, na mirisu ljubičice, crno voće, grafit, crni biber. U ustima eksplozivno i harmonično istovremeno, crna čokolada, borovnice, duvan, zemljane note. Koncentrisan, moćnih tanina, odlične svežine. Slojevito, kompleksno i mineralno vino!
Château Leoville-Les-Cases, koncentrisan, kompleksan. Daje na mirisu kasis, duvan, mentu i kožu. Na paleti crno bobičasto voće, crna čokolada, šljiva, začini. Somotnih tanina, struktuiran, ozbiljnog tela kabarnea, koji je u kupaži dominantan ove berbe.
Château Ducru-Beaucaillou, prvi put napravljen od skoro 100% kaberne sovinjona, na mirisu čokolada, koža, grafit, crno voće. Na paleti borovnice, šljive, maline, začini. Tanini su zrnasti, a dobro integrisani, vino je čisto i koncentrisano, biće dugog životnog veka.
Château Palmer, na mirisu ljubičice, crno voće, nežni začini. Ukus moke, čokolade, ali i borovnica, ribizli i višanja. Tanini su zreli i svileni, vino je dobrog tela i kiselina, sa puno energije.
Château Margaux, kao i uvek- elegantan. Izgubili su čak 65% berbe. Na mirisu floralne arome, kasis, sandalovina. Na paleti sveže maline, borovnice, sladić. Delikatni su tanini, svileni na paleti, iako su polifenoli imali isti sadržaj kao i prethodne vrele godine. Château Margaux je uvek u finesama.
Château Les Carmes Haut-Brion na mirisu tamjan, borovina, dimljena tucana paprika, korenaste i floralne note. U ustima borovnice, brusnice, kupine, crna čokolada. Impresivne je taninske strukture, mineralno, dugog trajanja.
Château La Mission Haut-Brion na mirisu crno voće, slatki začini, duvan, zemljane note. Na paleti je neverovatno elegantan, mineralan, osetimo zemljane note, cimet, crnu čokolada sa citrusima. Sočno i energično vino.
Château Haut-Brion, mislim da nikada nisam probala ni jednu berbu ovog vina a da nije bilo fenomenalno, a tako je i ovog puta. Miriše na borovnice, zgnječene kupine, šumsko tlo. Ukus crne čokolade, šljive, mente, orijentalnih začina. U pitanju je kompleksno, slojevito i intenzivno vino čvrstih tanina i dugog trajanja.
Château Haut-Bailly, prva berba u novom podrumu pokazala je velike rezultate. Na mirisu kakao, ljubičice i sveže crveno voće. Na paleti sladić, borovnice, kupine, višnje. Vrlo precizno vino, elegantnih tanina.
Château Smith-Haut-Lafite, na mirisu crveno voće, dašak cimeta, kardamona i lišća duvana. U ustima maline, jagode, borovnice, kupine. Dobro izbalansiran, lepih kiselina, dobre koncentracije i nežnih tanina, pun energije.
Domaine de Chevalier na mirisu začini, menta i crveno voće. Dominacija kabernea u blendu na paleti daje herbalne note, kao i crno voće, kakao, sladić. Ispoliranih tanina, jasne strukture i duge završnice.
CRVENA VINA, DESNA OBALA
Svakako, tamo gde je merlo baza, kao što jeste na desnoj obali, bilo je daleko više izazova. Pomerol je izgubio je oko 25% grožđa u odnosu na 2020, dok je San Emilion zbog mraza i penospore, a merlot je osetljiv na obe stvari, izgubio u proseku 30% grožđa (neki pojedinačni šatoi izgubili i više, kao na primer Château Angelus 40%). Vinari na desnoj obali ovaj gubitak nadomestili su većom proporcijom kaberne frana u vinu, i moram da vam kažem meni se taj stil jako dopao (procenat kaberne frana u Château l’Évangile 30%, Vieux Château Certan 20%, Château Angelus 60%, Château Cheval Blanc 52%, Château Figeac 31%).
Alkoholi su na desnoj obali viši, i kreću se od 13 do 14%. Vina su sveža, ali i dobre koncentracije i gustine.
Château Canon je na mirisu herbalan, dominira žalfija, a ima i puno crvenog voća. Na paleti maline, jagode, kasis, ušećereni bademi. Neverovatno dopadljiv, onako da ga pijete danima, a opet vrlo kompleksno i čvrsto.
Château La Consillainte, ovo je 150. berba porodice Loius Nicolas. Na mirisu kasis, sušeni začini i crno voće. Na paleti moka, egzotični začini, crno bobičasto voće. Kremasto vino, dobre teksture, delikatnih tanina, sočno i elegantno istovremeno.
Château L’Evangile je iznenadio mnoge. Zaista kompleksan nos crvenog i crnog bobičastog voća, lista duvana, ljubičica, na paleti zemljane note, crni tartufi, kora pomorandže, zrele višnje. Ozbiljnog tela, postojanih tanina i duge mineralne završnice.
Vieux Château Certan je aromatičan, svež i punog ukusa. Na mirisu crveno voće, cimet, koža. Na ukusu sok od zrele višnje, karanfilići, šljive. Šarmantan, balansiran i suptilan. Tanini su somotni, postojani, dugog je trajanja, nalazi se tačno na pola puta između svežine i zaokruženosti.
Château Troplong-Mondot je mirisa crvenog cveća, crvenog i plavog voća i slatkih začina. Na paleti dominantan ukus svežeg kakaa, borovnica, hrasta, sa puno začinskih nota. Kiseline su lepe, struktuiran je i vertikalan.
Château Figeac je u ovoj berbi drugačiji, sasvim drugačiji, od onih koje znamo. Imaju novu vinariju u kojoj sada mogu da rade sasvim preciznu vinifikaciju. Bogat na nosu- maline, jagode, borovnice uz floralne i eukaliptusne note. U ustima vibrantno i sveže, čokolada, vanila, borovnice, višnje. Tanini su grafitne teksture, dobro integrisani, a kiseline živahne.
Château Angelus, sa čak 60% kaberne frana u ovoj berbi, otvara se notoma crvenog bobičastog voća, crvenih šljiva i kore pomorandže. Paleta je sveža, vertikalna, precizna, sa začinskim notama, kao i ukusa višanja, nane i čokolade.
Château Cheval Blanc, na nosu osetimo zrelo voće, divlje crne borovnice i ribizle, kao i floralne note. Na paleti arome kafe, tostiran brioš sa čokoladom, tofu, kao i pregšrt crnog voća. Tanini su somotni, dobro integrisani, divna duga i sveža završnica.
ZA ZAKLJUČAK
U poslednjoj deceniji imali smo puno toplih berbi, i u tom smislu 2021. se razlikuje, ona je klasična, reći ću čak i staromodna bordoška godina. Definitivno nije u pitanju lošija godina, ali nakon triologije 2018-2019-2020 očekivanja su velika! U pitanju je vinogradarska godina, komplikovana i puna izazova. Tamo gde su ih rešili bolje, nalazimo zaista na izuzetna vina (većinom su to big names, istina). Ipak, za bela i slatka vina ovo je više nego izuzetna godina za sve, problem je jedino u količini. Takođe, ovo je godina kabernea mnogo više nego što je godina merloa.
Kakva je 2021. berba komparativno u odnosu na druge godine? Kada pričate sa vinarima, oni ne upoređuju aromatiku, tanine i strukturu vina, već upoređuju klimatske uslove. Tako Château Cheval Blanc kaže da im 2021. najviše liči na 1995. Neki drugi upoređuju je sa 2009, 2016, 2018 i 2019. u smislu miholjskog leta i dugog perioda sazrevanja grožđa u vinogradu (Château La Consillainte, Château Cos d’Estournel), neki sa 2017. zbog oštrih aprilskih mrazeva. Na moja pitanja da uporede stil vina sa prošlim berbama, neki su je uporedili sa 2008. (koja se naknadno ispostavila kao odlična berba), neki sa berbama devedesetih, dok na primer Vieux Château Certan kaže da je najsličnija boljim berbama šezdesetih. Bordoa iz šezdesetih nisam puno probala da bih i sama mogla da napravim paralelu, ali da, liči na ’95, i ’96. Šta ova godina nije? Nije opulentna kao vina iz 2015-2020 (sa izuzetkom 2017), ali nije ni prosečna kao 2012. i 2014, niti slaba kao 2011. i 2013. Od 2017. je, sa druge strane, razlikuje struktura.
2021. je sveža, a opet velike koncentracije i daleko je klasičnija od vina iz prethodne decenije kada su alkoholi bili i po 15%. 2021. je gipkija i elegantnija, alkoholi su 12-13%, baš kao što su nekada bila vina Bordoa, ali sa jednom važnom razlikom – danas su i vinogradarske i vinarske tehnike daleko bolje od onih iz prošlosti. Pažljivo orezivanje, špaliranje vinove loze, skidanje lišća učinilo je vinograde zdravim. Zatim sekventno branje jer esencijalno je bilo ne žuriti, dozvoliti grožđu da pravilno fenolno sazri. Prisutnost, preciznost i pedantan rad jednako je bio važan i u podrumu. Danas je uobičajno da se parcele posebno vinifikuju, i to je svakako pomoglo u godini kao što je ova. Svaki grozd je proveravan mašinama koje mere gustinu bobice, kao i kompjuterskim optičkim sortiranjem, tako su obezbeđivali da samo sasvim zrelo i zdravo grožđe ode u vinifikaciju. Tehnike minimalne ekstrakcije gravitacijom (saignée), kao i samo pumping over i punching down tokom fermentacije donele su teksturu i voćan karakter, a izbegli su se oštri tanini. Posle puno godina i šaptalizacija se vratila u Bordo usled niskih šećera (1,5% je dozvoljeno, iako je većina radila sa 0,5%). Konačno, počeli su i da se udaljavaju od korišćenja 100% barika u podrumima, pa tako sada eksperimentišu sa različitim sudovima kao što su velike bačve, amfore, vinski globusi, betonski sudovi. Iako vina ove berbe imaju niske šećere i nisku pH vrednost, sasvim sam sigurna da će odležavanjem u boci dobiti na vrednosti i da će im životni vek biti mnogo duži od očekivanog, jer u ovako komplikovanim godinama uvek izađu na videlo veliki teroari.
