06 avg
DEGUSTACIJA, PUTOPIS

2021- GODINA VINOGRADARA

Piše: Sonja Stojić 
Fotografije: Sonja Stojić 

2021. dogodila se u vinogradu. U Bordou ovo je bila četvrta godina za redom ekstremnih klimatskih uslova za odgajanje vinove loze. Vinogradari su prolazili kroz drame svaki ciklus vegetacije. Bez sumnje, ovo je godina vinogradara, onih koji znaju kako da rade u ekstremnim klimatskim uslovima, koji razumeju mikrolokacije, koji su adaptivni i intuitivni, onih koji znaju da kominiciraju sa prirodom.

KLIMA

Zima 2020/2021 je bila blaga, sa umerenim padavinama. Ipak, kiše je bilo i više nego dovoljno da se napune rezervoari vode te da se zemljište pripremi za novi vegetativni ciklus.

Usled istorijski toplog februara (3 stepena više od desetogodišnjeg proseka) i lepih martovskih temperatura, vinograd se probudio rano, u drugoj nedelji marta, čak dve nedelje ranije od uobičajnog datuma. Prvi pupoljci pojavili su se poslednje nedelje marta, nedelju dana ranije nego u 2020. (koja je u svemu poranila). Zatim je došao ledeni april. Vinogradi širom Francuske pamtiće noći između 6. i 8. aprila kada je mraz zajedno sa severnim vetrom uništio mnogo zasada loze. Tih noći, kada su se temperature spuštale i do -5’C, u Bordou je gorelo stotine hiljada parafinskih sveća kojima su vinogradari pokušavali da ugreju vinograd. Uključivali su i fenove, koristili fito terapiju (najčešće koncentrat valerijane), a opet šteta za prinose bila je značajna (čak veća i od one iz 2008. i 2020!)  naročito u Gravu, Soternu, Barsaku i desnoj obali Bordoa. Na levoj obali, šatoi koji su blizu reke Žironde uspeli su da izbegnu mraz, jer blizina vode zagreva zemlju. Tako je Žironda sačuvala ceo San-Estef kao i neke šatoe u Pojaku i San-Žulijenu.

Iako je opasnost od mraza prošla, hladno vreme se nastavilo tokom aprila i maja, što je odložilo vegetativni ciklus vinove loze. Cvetanje se desilo ipak tačno na vreme, oko 26. maja,  a zatim i formiranje grozda sredinom juna.

Tokom maja i juna zabeležena je rekordna kiša u Bordou (129mm, čak 78mm više od dvadesetogodišnjeg proseka), i pravi izazov je bio kako sprečiti plesan u vinogradu. Uzmite u obzir i to da je veliki deo vinograda poslednjih godina konvertovan u organska ili biodinamična zemljišta i da klasična prskanja više ne dolaze u obzir. Konstantan rad u vinogradu opet je bio ključan, a naročito upravljanje lišćem vinove loze. Naime, da se vlaga ne bi zadržavala, potrebno je orezivati lišće i napraviti prostor za cirkulaciju vazduha, te omogućiti grozdu da se osuši od kiše. Takođe, neke vinarije su to rešavale i UV zračenjem, kao i fito terapijom (gavezom, rastavićem).

Šarak je počeo oko 20. jula, napredovao je polako, i trajao je do kraja avgusta kada leto je konačno stiglo i donelo novi optimizam. Lepo vreme se produžilo i na septembar i oktobar, te je grožđe imalo vremena da sazri. Septembar je bio topao i sa manje prosečnih padavina, dok je oktobar bio hladniji ali bez kiše. Grožđe je sazrevalo u odličnim klimatskim uslovima.

Berba je, naravno, počela belim sortama druge i treće nedelje septembra, dok je berba crvenog grožđa trajala od treće nedelje septembra do kraja druge nedelje oktobra. Suvo vreme dozvolilo je sekventnu berbu za optimalnu zrelost. Grožđe za desertna vina brali su tokom celog oktobra.

Ukupna proizvodnja u celom Bordou bila je 500 miliona flaša u 2021, što je čak za 14% manje nego u 2020. godini u kojoj je proizvedeno rekordno malo vina. Kada bismo 2021. ubacili u desetogodišnji prosek, videli bismo da je produkcija manja za čak 23%. Razlog tome su upravo aprilski mraz, grad, kao i obilne padavine tokom maja i juna.

BELA VINA

Bela vina su obeležila 2021. berbu. Bez uobičajene gustine su, ali za mene je to pozitivan atribut. U 2021. bela vina su baš onakva kakva volim: hrskava, aromatična i izrazito voćna.

Bele sorte su stradale od mraza, ali uporne kiše nisu previše uticale na njih, a razlog tome je da je belo grožđe manje podložno plamenjači. Prohladno leto bilo je odlično za konzerviranje svežih aroma u belom grožđu. S obzirom da je loza stres doživela kasno, tek krajem avgusta, sovinjon blan dao je zaista raskošne arome, opet zahvaljujući toplom kraju leta, semilion je savršeno sazreo, a zadržao kiseline.

Domaine de Chevalier  vinograde je napao mraz čak 7 puta od 3. aprila pa do 3. maja. Ne znam za vas, ali mene Blanc apsolutno nikada nije razočarao! Na mirisu žuto cveće, zova, zreo limun. U ustima mineralno i kompleksno, aroma citrusa i zelenih jabuka. Zaista izuzetno vino!

Smith Haut Lafite Blanc, nos mu je prvo diskretan, a zatim se lepo otvora citrusnim aromama, belim cvećem i anisom. Na ukusu pronalazimo breskve, kajsije i nektarine. Vibrantno je i dobrog tela. Dok mu lepe kiseline daju balans, mineralnost čini završnicu čistom i postojanom.

Château Cos d’Estournel Blanc, na mirisu pronalazimo belo cveće, ruže i grejpfrut. Ukus breskve, limuna i bergamota. Mineralnog karaktera, harmonično vino, struktuirano, precizno u aromama i fine kreme.

Pavillon Blanc iz Château Margaux je izgubio 50% roda. Na mirisu limunova kora, žalfija i belo cveće. Iako je potencijal svežine berbe visok, vino je neverovatne koncentracije. Odličnog balansa kao i potencijala za odležavanje.

Château La Mission Haut-Brion Blanc, na mirisu mokar kamen, zova, limun i jabuka. U ustima pronalazimo note grejpfruta, zelenih jabuka i finog francuskog peciva. Kremast, dobro struktuiran, vibrantan, postojan, izuzetan!

Château Haut-Brion Blanc, na mirusu belo vinogradarsko voće, belo cveće, mandarine, ostrige, dašak drveta. Na paleti breskve, kajsije, brioš, poslastičarski krem. Kiseline su neverovatne, a upotpunjuje ih lepo telo, jasne je strukture i izražene mineralnosti. Ovo je vino o kom će se pričati u narednim decenijama.

DESERTNA VINA

Slatka vina su izuzetna, ali su proizvedena u zaista premalim količinama. Sotern je žestoko pogodio aprilski mraz, a odmah zatim i grad. Međutim, miholjsko leto je na preostalim parcelama koncentrovalo sokove u grožđu, jedna septembarska kiša je podstakla botritis, i tako je grožđe ubrano u oktobru bilo perfektno za desertna vina.

Jedno od najvećih iznenađenja ove godine bio je Sauternes od Pichon Baron -a, Château Suduiraut  čije je vinograde mraz i grad potpuno uništio. Vino za 2021. berbu napravili su sa samo 1ha zasada, stoga će nabavka u budućnosti biti raritetna. Od potpuno botritičnog 100% semiliona, na mirisu nalazimo medne note, jasmin i kajsije, a na paleti marmeladu od ananasa, kandirane pomorandže i đumbir. Lepe mineralne duge završnice, vino je ekstraktno i to mu daje strukturu, živahnih je kiselina, moćno i elegantno istovremeno.

Château Doisy Daëne na mirisu note šafrana, meda i nane. U ustima sveže breskve, fudži jabuke i marakuja. Odlično izbalansirano između šećera i kiselina. Aromatski je intenzivno, a mineralno u završnici. Vino obećava zaista dug starosni vek.

CRVENA VINA, LEVA OBALA

Prinos je prosečno bio manji u Medoku i Gravu oko 10% u odnosu na 2020. Château Calon Segur je na primer imao 10% veći prinos, dok su Château Palmer i Château Margaux imali manji za čak 30%. Pesak Lenjan je takođe imao manji prinos za 10% u odnosu na 2020. (to ne važi za Château Haut Brion, Château La Mission Haut-Brion i Château Haut Bailly, jer su ih zbog jedinstvene pozicije zaobišli mrazevi, a samim tim su sačuvali i sve grožđe.)

Merlo je od svih sorti najviše stradao, jer nije otporan na penosporu. Takođe, toplo vreme je došlo kasno i šećeri se nisu razvili u merlou, a samim tim ni voćne arome. Kaberne sovinjon i kaberne fran prošli su neuporedivo bolje, miholjsko leto im je omogućilo vreme za optimalno zrenje. I ovo je grožđe imalo manje šećera nego što smo navikli u poslednjih sedam godina, ali je vino ipak koncentrisano, ima dubinu, kao i postojane tanine. Kaberne sovinjon je naročite rezultate dao na krečnjačkom tlu koje zbog svoje staklaste površine zadržava sunčeve zrake, pa su tako neke vinarije u ovoj berbi vina napravile faktički od čistog kaberne sovinjona kao što su Château Ducru-Beaucaillou sa čak 98% ove sorte, Château Calon Segur 80% ili Château Pishon Baron 88%. Svežina je još jedna osobina 2021. i ona je odraz teroara. Vina 2021. su lepih tanina i dobre dužine. Koncentrisana su, iako je nivo alkohola najniži u odnosu na prethodnu deceniju i po (12,5-13,2%).

Château Calon Segur, ovo je možda njihova najbolja berba koju sam probala. Žironda je blizu, i sačuvala ih je od aprilskih mrazeva. Na mirisu šumsko bobičasto voće, grafit, šumsko tlo. Na paleti borovnice, crne kupine, aronija. Lepih, elegantnih tanina zrelog kabernea, odličnih lepo balansiranih kiselina, prave kičme, uz neverovatan balans.

Château Montrose, na mirisu kasis, višnje i borovnice. Na paleti višnje, crne trešnje, sa primetnim, ali dobro integrisanim, uticajem hrasta. Poliran, zreo, čvrstih tanina.

Château Cos d’Estournel, nos se otvara crnim čajem, osetimo i crni biber, borovnice, smokve. U ustima senzacije dima, čokoladne arome, cimet. Elegantan je i sigurno će lepo stariti.

Château Pontet Canet,  borovnice, crne kupine, ljubičice i grafit na nosu. U ustima gipko, čisto, dobrih masnih tanina, pronalazimo arome šljiva, crnih višanja, duvana i karanfilića. Podseća me na neke stare njihove berbe.

U Château Pishon–Longueville Baron su izgubili 60% berbe. Miris se otvara se crnim voćem, ima tu i duvana, kao i grafita. U ustima prskaju sveže borovnice, kupine, začini. Mastiljav, a elegantan, finih tanina i lepe svežine.

Château Pichon Comtesse de Lalande je u ovoj berbi izgubio 70% grožđa. Na mirisu suptilno crno voće, čokolada, floralne note. U ustima zrelo crveno voće, crni dud, sladić, kafa. Tanini su ispolirani, kiseline vibrantne, dobrog tela, sasvim sigurno sa velikim potencijalom za odležavanje.

Château Mouton Rothschild, intenzivan i elegantan nos borovnica i crnih kupina sa floralnim notama irisa i kedrovine. Ukus crnog voća, nane, duvana. Sveže, harmonično i mineralano vino, postojanih tanina.

Château Lafite Rothschild, na mirisu ljubičice, crno voće, grafit, crni biber. U ustima eksplozivno i harmonično istovremeno, crna čokolada, borovnice, duvan, zemljane note. Koncentrisan, moćnih tanina, odlične svežine. Slojevito, kompleksno i mineralno vino!

Château Leoville-Les-Cases, koncentrisan, kompleksan. Daje na mirisu kasis, duvan, mentu i kožu. Na paleti crno bobičasto voće, crna čokolada, šljiva, začini. Somotnih tanina, struktuiran, ozbiljnog tela kabarnea, koji je u kupaži dominantan ove berbe.

Château Ducru-Beaucaillou, prvi put napravljen od skoro 100% kaberne sovinjona, na mirisu čokolada, koža, grafit, crno voće. Na paleti borovnice, šljive, maline, začini. Tanini su zrnasti, a dobro integrisani, vino je čisto i koncentrisano, biće dugog životnog veka.

Château Palmer, na mirisu ljubičice, crno voće, nežni začini. Ukus moke, čokolade, ali i borovnica, ribizli i višanja. Tanini su zreli i svileni, vino je dobrog tela i kiselina, sa puno energije.

Château Margaux, kao i uvek- elegantan. Izgubili su čak 65% berbe. Na mirisu floralne arome, kasis, sandalovina. Na paleti sveže maline, borovnice, sladić. Delikatni su tanini, svileni na paleti, iako su polifenoli imali isti sadržaj kao i prethodne vrele godine. Château Margaux je uvek u finesama.

Château Les Carmes Haut-Brion na mirisu tamjan, borovina, dimljena tucana paprika, korenaste i floralne note. U ustima borovnice, brusnice, kupine, crna čokolada. Impresivne je taninske strukture, mineralno, dugog trajanja.

Château La Mission Haut-Brion na mirisu crno voće, slatki začini, duvan, zemljane note. Na paleti je  neverovatno elegantan, mineralan, osetimo zemljane note, cimet, crnu čokolada sa citrusima. Sočno i energično vino.

Château Haut-Brion, mislim da nikada nisam probala ni jednu berbu ovog vina a da nije bilo fenomenalno, a tako je i ovog puta. Miriše na borovnice, zgnječene kupine, šumsko tlo. Ukus crne čokolade, šljive, mente, orijentalnih začina. U pitanju je kompleksno, slojevito i intenzivno vino čvrstih tanina i dugog trajanja.

Château Haut-Bailly, prva berba u novom podrumu pokazala je velike rezultate. Na mirisu kakao, ljubičice i sveže crveno voće. Na paleti sladić, borovnice, kupine, višnje. Vrlo precizno vino, elegantnih tanina.

Château Smith-Haut-Lafite, na mirisu crveno voće, dašak cimeta, kardamona i lišća duvana. U ustima maline, jagode, borovnice, kupine. Dobro izbalansiran, lepih kiselina, dobre koncentracije i nežnih tanina, pun energije.

Domaine de Chevalier  na mirisu začini, menta i crveno voće. Dominacija kabernea u blendu na paleti daje herbalne note, kao i crno voće, kakao, sladić. Ispoliranih tanina, jasne strukture i duge završnice.

CRVENA VINA, DESNA OBALA

Svakako, tamo gde je merlo baza, kao što jeste na desnoj obali, bilo je daleko više izazova. Pomerol je izgubio je oko 25% grožđa u odnosu na 2020, dok je San Emilion zbog mraza i penospore, a merlot je osetljiv na obe stvari, izgubio u proseku 30% grožđa (neki pojedinačni šatoi izgubili i više, kao na primer Château Angelus 40%). Vinari na desnoj obali ovaj gubitak nadomestili su većom proporcijom kaberne frana u vinu, i moram da vam kažem meni se taj stil jako dopao (procenat kaberne frana u Château l’Évangile 30%, Vieux Château Certan 20%, Château Angelus 60%, Château Cheval Blanc 52%, Château Figeac 31%).

Alkoholi su na desnoj obali viši, i kreću se od 13 do 14%. Vina su sveža, ali i dobre koncentracije i gustine.

Château Canon je na mirisu herbalan, dominira žalfija, a ima i puno crvenog voća. Na paleti maline, jagode, kasis, ušećereni bademi. Neverovatno dopadljiv, onako da ga pijete danima, a opet vrlo kompleksno i čvrsto.

Château La Consillainte, ovo je 150. berba porodice Loius Nicolas. Na mirisu kasis, sušeni začini i crno voće. Na paleti moka, egzotični začini, crno bobičasto voće. Kremasto vino, dobre teksture, delikatnih tanina, sočno i elegantno istovremeno.

Château L’Evangile je iznenadio mnoge. Zaista kompleksan nos crvenog i crnog bobičastog voća, lista duvana, ljubičica, na paleti zemljane note, crni tartufi, kora pomorandže, zrele višnje. Ozbiljnog tela, postojanih tanina i duge mineralne završnice.

Vieux Château Certan je aromatičan, svež i punog ukusa. Na mirisu crveno voće, cimet, koža. Na ukusu sok od zrele višnje, karanfilići, šljive. Šarmantan, balansiran i suptilan.  Tanini su somotni, postojani, dugog je trajanja, nalazi se tačno na pola puta između svežine i zaokruženosti.

Château Troplong-Mondot je mirisa crvenog cveća, crvenog i plavog voća i slatkih začina. Na paleti dominantan ukus svežeg kakaa, borovnica, hrasta, sa puno začinskih nota. Kiseline su lepe, struktuiran je i vertikalan.

Château Figeac je u ovoj berbi drugačiji, sasvim drugačiji, od onih koje znamo. Imaju novu vinariju u kojoj sada mogu da rade sasvim preciznu vinifikaciju. Bogat na nosu- maline, jagode, borovnice uz floralne i eukaliptusne note. U ustima vibrantno i sveže, čokolada, vanila, borovnice, višnje. Tanini su grafitne teksture, dobro integrisani, a kiseline živahne.

Château Angelus, sa čak 60% kaberne frana u ovoj berbi, otvara se notoma crvenog bobičastog voća, crvenih šljiva i kore pomorandže. Paleta je sveža, vertikalna, precizna, sa začinskim notama, kao i ukusa višanja, nane i čokolade.

Château Cheval Blanc, na nosu osetimo zrelo voće, divlje crne borovnice i ribizle, kao i floralne note. Na paleti arome kafe, tostiran brioš sa čokoladom, tofu, kao i pregšrt crnog voća. Tanini su somotni, dobro integrisani, divna duga i sveža završnica.

ZA ZAKLJUČAK

U poslednjoj deceniji imali smo puno toplih berbi, i u tom smislu 2021. se razlikuje, ona je klasična, reći ću čak i staromodna bordoška godina. Definitivno nije u pitanju lošija godina, ali nakon triologije 2018-2019-2020 očekivanja su velika! U pitanju je vinogradarska godina, komplikovana i puna izazova. Tamo gde su ih rešili bolje, nalazimo zaista na izuzetna vina (većinom su to big names, istina). Ipak, za bela i slatka vina ovo je više nego izuzetna godina za sve, problem je jedino u količini. Takođe, ovo je godina kabernea mnogo više nego što je godina merloa.

Kakva je 2021. berba komparativno u odnosu na druge godine? Kada pričate sa vinarima, oni ne upoređuju aromatiku, tanine i strukturu vina, već upoređuju klimatske uslove. Tako Château Cheval Blanc kaže da im 2021. najviše liči na 1995. Neki drugi upoređuju je sa 2009, 2016, 2018 i 2019. u smislu miholjskog leta i dugog perioda sazrevanja grožđa u vinogradu (Château La Consillainte, Château Cos d’Estournel), neki sa 2017. zbog oštrih aprilskih mrazeva. Na moja pitanja da uporede stil vina sa prošlim berbama, neki su je uporedili sa 2008. (koja se naknadno ispostavila kao odlična berba), neki sa berbama devedesetih, dok na primer Vieux Château Certan kaže da je najsličnija boljim berbama šezdesetih. Bordoa iz šezdesetih nisam puno probala da bih i sama mogla da napravim paralelu, ali da, liči na ’95, i ’96. Šta ova godina nije? Nije opulentna kao vina iz 2015-2020 (sa izuzetkom 2017), ali nije ni prosečna kao 2012. i 2014, niti slaba kao 2011. i 2013. Od 2017. je, sa druge strane, razlikuje struktura.

2021. je sveža, a opet velike koncentracije i daleko je klasičnija od vina iz prethodne decenije kada su alkoholi bili i po 15%. 2021. je gipkija i elegantnija, alkoholi su 12-13%, baš kao što su nekada bila vina Bordoa, ali sa jednom važnom razlikom – danas su i vinogradarske i vinarske tehnike daleko bolje od onih iz prošlosti. Pažljivo orezivanje, špaliranje vinove loze, skidanje lišća učinilo je vinograde zdravim. Zatim sekventno branje jer esencijalno je bilo ne žuriti, dozvoliti grožđu da pravilno fenolno sazri. Prisutnost, preciznost i pedantan rad jednako je bio važan i u podrumu. Danas je uobičajno da se parcele posebno vinifikuju, i to je svakako pomoglo u godini kao što je ova. Svaki grozd je proveravan mašinama koje mere gustinu bobice, kao i kompjuterskim optičkim sortiranjem, tako su obezbeđivali da samo sasvim zrelo i zdravo grožđe ode u vinifikaciju. Tehnike minimalne ekstrakcije gravitacijom (saignée), kao i samo pumping over i punching down tokom fermentacije donele su teksturu i voćan karakter, a izbegli su se oštri tanini. Posle puno godina i šaptalizacija se vratila u Bordo usled niskih šećera (1,5% je dozvoljeno, iako je većina radila sa 0,5%). Konačno, počeli su i da se udaljavaju od korišćenja 100% barika u podrumima, pa tako sada eksperimentišu sa različitim sudovima kao što su velike bačve, amfore, vinski globusi, betonski sudovi. Iako vina ove berbe imaju niske šećere i nisku pH vrednost, sasvim sam sigurna da će odležavanjem u boci dobiti na vrednosti i da će im životni vek biti mnogo duži od očekivanog, jer u ovako komplikovanim godinama uvek izađu na videlo veliki teroari.

10 nov
PUTOPIS

MESTO GDE ANĐELI ŠAPUĆU

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.10.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/mesto-gde-andeli-sapucu

Chateau D’Esclans je prepoznatljiv po svom vodećem rozeu pod nazivom Whispering Angel. Cifre su neumoljive: oko 96% proizvodnje vina u vinariji Chateau D’Esclans čini upravo etiketa Whispering Angel. Godišnje se na tržište plasira više od 8 miliona boca. Ova etiketa se izvozi u 107 država širom sveta.

A kako je ovo vino postalo prepoznatljiv simbol Provanse i jedan od najpopularnijih rozea na svetu?

Vino iz Provanse sa nazivom ispisanim na engleskom jeziku… Whispering Angel se lako urezuje u memoriju, danas je engleski svojevrsna lingua franca tako da ga potrošači bez muke izgovaraju širom sveta. Međutim, treba znati da je naziv inspirisan reljefom iz 19. veka koji se nalazi na zidu iznad oltara kapele u sklopu dvorca. Na samom početku kada je Saša Lišin preuzeo imanje i vinograde, vino je rađeno pod etiketom Chateau D’Esclans. Međutim, ubrzo je promenjeno ime u skladu sa Sašinom vizijom o širenju na svetsko tržište. Sve ostalo je istorija…

Zapanjujuće je da vinarija Chateau D’Esclans uspeva da održi kvalitet svojih vina uprkos eksponencijalnom rastu proizvodnje iz godine u godinu. Naprosto, tržište ih je nateralo da rastu, a glavna briga im je pritom bila da održe kvalitet kao u vreme kad je godišnja proizvodnja vinarije bila 130.000 boca (berba 2006). To postaje očigledno ako se vinarija poseti u vreme berbe… Bušerove prese i oprema na sve strane, kontrolisana temperatura u svim fazama proizvodnje, optičko sortiranje, tangencijalno filtriranje… Još je veće iznenađenje kad shvatite da se sva ta najsavremenija oprema koristi za proizvodnju 8 miliona boca vina. Odstranjivanje peteljke, muljanje  slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje samotoka i šire iz prve frakcije i dalja vinifikacija u inoks tankovima. Batonaž dva puta nedeljno.

Rezultat je vidljiv već u decembru jer se tada flašira Whispering Angel i prve isporuke kreću na sve kontinente. A sam Saša Lišin je jednom prilikom izjavio: „Shvatio sam koliko daleko smo otišli kada me je jednom prilikom kontaktirao čuveni proizvođač jahti jer su mu trebale dimenzije našeg duplog magnuma (3 litra) kako bi po njima napravili pregrade za vino u frižideru na jahtama.“

A kako su izmenili stil provansalskih rozea? Tradicionalno, vinari u Provansi su brali grenaš oko dve nedelje ranije tako da su bledo ružičastu boju dobijali ekstrakcijom pigmenta iz pokožice nedovoljno zrelog grožđa. Da bi dobili roze sa punijim telom i više voćnih aroma, Chateau D’Esclans je brao grožđe kad sazri (kasnije nego ostali vinari). Na smanjenoj temperaturi, kontakt sa pokožicom traje 3-4 sata tako da se dobije i dalje svetlo ružičasta boja, ali zrelija pokožica ostavlja intenzivnije arome i ukuse. Dobitna kombinacija je uz to bila savremena oprema, jer pre 30 godina ne bi bilo moguće napraviti roze vino ovakvog kvaliteta.

Whispering Angel 2018 – (Sortni sastav: grenaš, sanso, role (vermentino), sira i tiburen). Ovo vino je uvek prepoznatljivo po svežini koju donosi i aromama breskve i cvetnih tonova. Na nosu se izdvajaju i note crvenog bobičastog voća, citrusa, grejpfruta, začinska završnica. Na nepcima, slojevito, postojano, srednje-ka-punom telu, duga osvežavajuća završnica. I već vam se čini da čujete šaputanje anđela…

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde

 

08 nov
PUTOPIS

NA LICU MESTA: BERBA U CHATEAU D’ESCLANS

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.09.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/na-licu-mesta-berba-u-chateau-desclans?s=48

Chateau D’Esclans je ime koje će kod svakog ljubitelja rozea podići obrve i nabaciti smešak u uglu usana… Vinarija koja je tokom jedne decenije zauvek promenila imidž roze vina i izmenila shvatanje provansalskih rozea. Vinarija koju mnogi širom sveta pokušavaju da imitiraju. Trendseter. Inovator.

Pogled u beležnicu u kojoj sam hemijskom podebljao nečitko napisane reči: poseta Chateau D’Esclans u 11h (3. septembar). Imam dovoljno vremena…Mogu još malo vremena provesti u raju koji se zove hotel La Reserve Ramatuelle…Ako se dobro sećam, od Sen Tropea do vinarije ima nekih 30 minuta… Ali, ajde još jednom da proverim na google maps. Hm…. Vinogradarsko selo La Motte…O ne, nije u pitanju 30 minuta već 30 kilometara…A to znači sat i petnaest minuta vožnje…E pa ne dolazi u obzir da zakasnim!!!

Izlećem iz hotela kao munja. Momak sa parkinga je i sam potrčao da mi doveze automobil (valjda je i sam ukapirao da žurim i da je pitanje života i smrti). Sedam u automobil koji sam iznajmio kad sam stigao u Provansu… Čini mi se da nikad ranije nije na putu bilo više kružnih tokova, semafora i vremešnih baka koje u svom malom automobilu imaju svo vreme sveta na putu i ne planiraju da uopšte dotaknu papučicu za gas… U prilog mi ide što u tom delu Provanse nema kamera na putu, pa neću imati suvenir na tu brzu vožnju…

I zaista, ulazim na parking vinarije ispred wine shopa sa akademskih 15 minuta zakašnjenja… Tom Schreckinger, direktor komunikacija u vinariji me dočekuje i od samog početka imam utisak kao da se poznajemo godinama.

Vinarija i celo imanje se nalaze u dolini Esklan (Vallée d’Esclans), smešteni između dva planinska venca, a čitava dolina se pruža prema Mediteranu. Preko bazena i terase dvorca, pogled puca na masiv Mor (Massif des Maures). Pri vedrom nebu, u daljini se nazire kao azurno plava horizontalna linija Mediteransko more.

Naravno, prvo odlazimo da obiđemo vinograde. Ukupna površina pod vinogradima iznosi 72,9 hektara, pri čemu 60% zasada čini grenaš, dok su ostale sorte zastupljene u vinogradima role (vermentino), sanso, merlo, murvedr, sira i tiburen. Da bismo bolje razumeli teroar, vinogradi koji se prostiru u podnožju doline se nalaze na crvenom zemljištu, bogatom gvožđem i glinom, sa velikom izloženošću suncu tokom čitavog dana. Na tim potezima se nalaze mlađi zasadi vinograda. Drugu celinu čine vinogradi koji se nalaze na padini obližnjih brda. Na tom mestu je tlo sastavljeno od krede/krečnjaka. Na pojas vinograda se nastavlja pojas mediteranskih šuma. A pri vrhu brda, na površini od nekih 4 hektara iznad šume se nalazi vinograd grenaša star 80 godina i grožđe iz tog vinograda se koristi za pravljenje vina pod etiketom Garrus.

Pored sopstvenih zasada, Chateau D’Esclans takođe otkupljuje grožđe od kooperanata, pri čemu svo kupljeno grožđe dolazi iz kruga od 30 km oko vinarije jer sva vina nose apelaciju Côtes de Provence. To grožđe se zajedno sa grožđem iz sopstvenih zasada koristi za vina pod etiketama The Palm i Whispering Angel.

Uzimajući u obzir klimu Provanse, sasvim je logično što berba u vinogradima počinje vrlo rano ujutro i traje do podne. U vinogradima kooperanata se takođe berba vrši tokom noći mašinski, pod svetlom reflektora.

Vinarija je kao mravinjak. Berba je upravo počela prethodnog dana, tako da će u narednih mesec dana traktori neprestano pristizati sa uredno složenim gajbicama od 10 kg. Tokom berbe se angažuje oko 70 berača. Inače, primećujem da među beračima ima dosta mladih momaka i devojaka. Chateau D’Esclans nema problema sa radnom snagom, jer se uvek za berbu prijavljuje i više kandidata nego što je potrebno.

U vinariji se sa puno emocija prisećaju prethodnih berbi u kojima je učestvovao u procesu prerade grožđa čuveni enolog Patrik Leon, koji je nakon dugogodišnjeg rada u Chateau Mouton Rothschild verujući u viziju Saše Lišina došao u Provansu da sa njim izgradi identitet vina vinarije Chateau D’Esclans. Patrik Leon je preminuo prošle godine u decembru, tako da je ovo prva berba u kojoj on nije prisutan.

Oko jedan sat popodne, prašnjavim drumom koji prolazi kroz imanje polako u grupicama pristižu berači… Gotovo je za danas, i sad mogu da se malo opuste i predahnu uz vinogradarski ručak. Pridružujemo im se. Svi uglavnom ističu da je kvalitet grožđa ove godine u Provansi odličan, pod uslovom da meteorološki uslovi ostanu povoljni do kraja berbe. Ovogodišnji toplotni talas u Provansi, dosta sunca i toplote tokom leta, uz sporadične letnje pljuskove su doprineli da grožđe harmonično sazreva. Vinova loza se dobro prilagodila takvim uslovima. Takođe, ove godine nije bilo većih problema u zaštiti vinove loze od bolesti. U vinariji Chateau D’Esclans očekuju visok kvalitet vina iz ovogodišnje berbe. A pošto flaširanje vina pod etiketom Whispering Angel počinje tokom decembra, onda ćemo u to moći da se uverimo već u vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika.

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde.

08 nov
PUTOPIS

DA LI BISTE DALI 90 EUR ZA BOCU ROZEA IZ PROVANSE?

Sasvim je legitimno da postavite pitanje: šta treba da poseduje roze koji košta 90 EUR i po čemu se razlikuje od gomile naizgled sličnih rozea (bar po boji)… Dakle, pričamo o najskupljem rozeu na svetu, perjanici iz vinarije Chateau D’Esclans koja dolazi pred potrošače pod etiketom Garrus.

Da bi jedan roze iz Provanse dostigao naizgled astronomsku cenu od 90 EUR, potrebno je da prethodno bude ispunjen i jedan preduslov: roze danas nije više vino koje se pije isključivo tokom letnje sezone – roze se pije tokom čitave godine i pruža brojne mogućnosti za kombinovanje sa hranom i posebnim prilikama. Time je dobio na značaju i iskočio je iz percepcije laganog neozbiljnog vina za trenutno letnje uživanje.

Veliki doprinos promeni percepcije roze vina je dao upravo Saša Lišin, vlasnik vinarije Chateau D’Esclans. A kad je uspeo da skrene pažnju na roze vina, onda je rešio da bude i najbolji.

Naravno, potrebno je sastaviti dobitni recept… A u slučaju Garrusa, to ide ovako:

1. Uzmete jednog poznatog enologa. Dovoljno dobro zvuči da je radio za Chateau Mouton Rothschild. A sigurno ima i solidno znanje o pravljenju vina.

2. Da biste imali izuzetno kvalitetnu sirovinu, trebaće vam grožđe iz starih vinograda. Chateau D’Esclans se prostire na imanju od 267 hektara, pri čemu se vinogradi prostiru na 72,9 hektara. Za Garrus se bira grožđe sa najboljih pozicija, a sortiment čine najvećim delom grenaš, te role (vermentino) i sira. Grenaš za vino Garrus potiče iz vinograda starog više od 80 godina površine 4 hektara koji se nalazi na vrhu brda, zaklonjen pojasom šuma.

3. Vrlo često enolozi pri pravljenju rozea žrtvuju aromatiku i strukturu nauštrb boje, jer današnja publika ceni svetlo ružičastu boju u čaši. Da bi postigao oboje, Saša Lišin je rešio da pomeša i crno i belo grožđe koji onda fermentišu zajedno (nikako nije dozvoljeno da se meša crveno i belo vino). Time je dobio roze koji poseduje određene kvalitete belog vina. Čak i boja ima zlatnožute prelive u čaši, a vino je dobilo i punije telo, bogatiju aromatiku.

4. Kvalitet, kvalitet i kvalitet… Ručna berba od ranog jutra do podne, optičko sortiranje. Odstranjivanje peteljke, muljanje slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje 90% samotoka i 10% šire iz prve frakcije. Bez maceracije. Fermentacija u buradi od 600 litara. Batonaž dva puta nedeljno.

5. I kad smo stigli do buradi, svako bure ima zasebnu kontrolu temperature. Kroz svako bure prolazi spiralna cev do dna kroz koju protiče hladna voda, dok kompjuter meri i podešava temperaturu u svakom buretu. Kombinacija nove buradi i dva puta korišćenih (light to medium toasting). Sazrevanje vina na finom talogu tokom 10 meseci. U podrumu se svake godine 70% buradi zameni novim. U skladu sa zahtevima tržišta, u posebnom delu podruma se od 2013. godine proizvodi i Garrus u košer verziji (prema jevrejskim propisima i običajima).

6. Moderan dizajn boce, da odaje utisak luksuza i stila.

Naizgled, jednostavan (i skup) recept. Međutim, uz njega je potrebna i velika posvećenost. Vinarije uglavnom tretiraju roze kao sporedni proizvod koji će im poboljšati cash flow tokom leta. Saša Lišin je roze shvatio ozbiljno i takav mu je i pristup.

Garrus 2017 – Chateau D’Esclans

Neverovatno kompleksno vino. Na nosu suptilno, elegantno. Nenapadne arome vinogradarske breskve, trešnje, kajsije kroz koje se probijaju note vanile, tosta, začina, badema… U ustima imate impresiju kao da pijete belo vino. Puno telo, slojevito, struktura čvrsta, postojana, mišićava. Blago kremasta impresija, uz svežinu i mineralnost. Na nepcima, trešnja, vinogradarska breskva, citrusi, sandalovina, začini.  Precizna, duga završnica.

 

Ukoliko želite da probate ovo vino, možete ga pronaći ovde.

08 nov
PUTOPIS

Kratke crtice, Bordeaux 2018. iz prve ruke

Autor: Sonja Stojić, fotograf: Sonja Stojić
Ćlanak je objavljen 21.09.2019. na portalu Before After https://www.volver.rs/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Ni u jednoj regiji se ne govori o globalnom zagrevanju onoliko koliko se o tome priča u Bordeaux. Da li ovaj fenomen, u nauci poznat od uvek, pa i upravo po svojim repetativnim ciklusima, zaista toliko utiče na Bordeaux, ili pak oni to najviše primećuju? (vino rade dugo, iskustvo svakako imaju) Ipak, moram da primetim da njihove opaske/žalbe o globalnom zagrevanju imaju odraz/utemeljenje u procentu alkohola berbe 2018. Verovatno ni jedna berba nije imala prosečan alkohol 14,5 %. Obično se u ovoj regiji kreću oko 13%. Čak se tokom istorije u Bordeaux-u u vina dodavao šećer, jer su jedva dostizali 11% alkohola. Iako topla Golfska struja zagreva celu regiju, okean donosi dosta kiše i vlage, te regiju hladi, tako sazrevanje grožđa traje i do oktobra, pa čak i tada ne dostiže uvek fenolnu zrelost.

Vinari su moram priznati zbunjeni, stidljivo govore o berbi, pomalo kao da se izvinjavaju. Nije utisak da berbom nisu zadovoljni, naprotiv, više kao da se pribojavaju da je neće u budućnosti ponoviti, pa tako svi ponavljaju istu rečenicu:  2018. je zaista netipična godina za Bordeaux. Netipična u smislu da je vino visoko koncentrovano, da su tanini zreli, i da je prinos daleko manji nego uobičajno. Naime, tokom zime i proleća bilo je puno kiše i vlage, dok je leto bilo dugo i vrlo toplo. Grožđe je doživelo stres zbog manjka vode, te su bobice ostale male nedajući puno soka,  ali sok koji je od njih dobijen je postao visoko koncentrovan. Takođe, neki delovi su imali i grad, a zatim topli ali vlažni uslovi su bili pogodni za razvijanje gljivica, te su morali da vrše zelenu i pred-zelenu berbu. Ovakve klimatske okolnosti najviše su imale uticaja na vinarije koje se bave organskom i biodinamičnom prizvodnjom nedavajući im puno načina da se sa situacijom izbore. Sad je otprilike jasno šta možemo da očekujemo od 2018. Opulentnu, zrelu, ­­­kompleksnu berbu, ali hej!, ni svežina ne zaostaje.

Sa kojom berbom bismo mogli da poredimo 2018? Ni sa jednom. To je jedna od onih godina koja je jedinstvena, koja se pamti i koju ćemo u budućnosti na blind tasting-u uvek prepoznati. Moj utisak je da ona jeste velika godina, iako nema eleganciju i harmoniju 2009, ni strukturu 2010, niti potencijal odležavanja 2005. U tom smislu, najsličnija je 2016. koja jeste miks karakteristika ove tri velike godine, mada ni u jednoj karakteristici ne dostiže maksimum. Opet, ni jedna od ovih berbi nema ono najvažnije što se desilo 2018. – široki i zreli tanini koji vam omogućavaju da vino već pijete, iako je jasno da ćete isto tako u vinu iz te berbe uživati i za dvadeset godina. I još tri bitne stvari odlikuju ovu godinu: voćnost, voćnost, voćnost!

Probala sam oko 200 vina tokom en premier nedelje, ovo je moj best off

Highlight 2018. za mene je apsolutno Vieux Chateau Certan, Pomerol! Onaj ko može, oh! neka ga kupi! Inače, prosečna godišnja proizvodnja je oko 25.000 flaša, stoga pitanje cene nije najveće pitanje, već da li ga je moguće nabaviti. U 2018. strukturan, intenzivan, voćan, sočnih tanina, dobrih kiselina, elegantan. Još uvek žalim što sam ga spitovala!

Drugo najveće oduševljenje bio je Chateau Montrose. Toliko preciznosti u jednom vinu dugo nisam osetila. 2018. je za njih bila prelomna godina jer su potpuno prešli na organsku proizvodnju (bad luck!). Koncentrovan đus, ali preelegantan. Struktuiran. Svežina fenomenalna, crno voće vrišti iz njega.

I kad smo već kod St.Estephe, Chateau Cos d’Estournel je bio sjajan takođe. Uspeli su da sačuvaju većinu grožđa u odličnom stanju. Sve tri etikete su bile dobre, oni sami kažu da je to za njih najbolja berba ikad. Vino lepih kiselina, moćnih tanina, sa puno orijntalnih začina.

Zatim dva Pauillac-a, koji po mom mišljenju ove godine dele treće mesto na en premier-u: Lafite Rothschild i Mouton Rothschild. Do 15. jula kiše je u Pauillac-u bilo toliko da su mislili da i ako je ne bude do kraja berbe, tlo će vode imati dovoljno. Međutim, dramatično visoke temperature su dovele do toga da grožđe doživi water stress ranije nego uobičajno, već oko 10. avgusta. Međutim, to je idealno okruženje za staru vinovu lozu jer je njen koren otišao dublje, te je vodu izvlačio iz dubina crpeći mineralnost. Septembar je bio sjajan, topao, dok su noći bile hladne. Iskusni tejsteri na en premier-u kažu da je obično Lafite u tom periodu jako zatvoren i da ga je nemoguće probati na dobar način. Ove godine je bio raskošan. Mineralan, kompleksan, arome crnog voća, završnica traje bar 10 minuta. Mouton isto tako mineralan, elegantnih tanina, teroaričan, zemljanih nota, ostavio me je bez teksta. Pritom, nigde nije tako dobra atmosfera kao u Mouton-u tokom en premier-a. Pomislila sam da me je ponelo, pa sam sva vina testirala dva puta. Nije me ponelo, fenomenalan je!

Pontet Canet je ove godine izgubio više od 50% proizvodnje, oni zaista rade pravu biodinamiku. Kod njih u vinogradu nema mašina, rade sa konjima. Ceo proces je ručni, i od toga ne bi odstupili ni po koju cenu. Fermentacija se isključivo radi u betonskim posudama, najčešće jajima. Sasvim je jasno da su njihova vina svake godine odraz teroara i svih mikro okolnosti berbe. Otkud toliko egzotike u njihovom vinu nisam odgonetnula. Glatki i meki tanini, dalekoistočni začini, puno svežine.

Margaux je najnekonzistenija apelacija, ove godine dobra, ali ne izuzetna, osim kad je reč o Chateau Palmer i Chateu Margaux. Chateau Palmer je prošle godine dobio biodinamični sertifikat. Nisu uspeli dobro da odreaguju tokom ekstremno vlažnih dana, te su izgubili 75% proizvodnje. Njihov tehnički direktor nam je rekao da bi i posegnuli za „običnim“ sredstvima (i time izgubili sertifikat) da su uspeli na vreme da uoče bolesti. Razvoj gljivica je bio veći i brži nego u prethodnih 40 godina. Precizno, svilenih tanina, arome svežeg crvenog bobičastog voća, nakon toga nagoveštaji kafe, odličnih kiselina, dugog trajanja.

Chateau Margaux- tanini su meki i svileni, a vino je ozbiljno struktuirano. Crveno voće- višnje, višnje, višnje. Elegantan, elegantan, elegantan!

U Pessac Leognan-u, situacija je kao i u Margaux. Vina su odlična, ali ne onakva kao ona na koje sam naišla u Pauillac i St. Estephe ili kao ona sa desne obale.

Smith Haut Lafite je bio zaista dobar! Zreo, zrelih tanina, voćan, lepo balansiran, duge završnice. Baš value for money.

Haut-Bailly, koji je izgubio oko 50% proizvodnje, bio je karakteran, crno voće, kafa, pečeni lešnici, kiseline visoke. Inače, tu vinariju vode žene, na svim pozicijama. Trivija, preimenovali su drugu etiketu iz La Parde de Haut-Bailly u Haut-Bailly II. Da vam kažem, vino je mnogo bolje od imena!

Na žalost, Haut Brion nisam umela da testiram. Za mene je vino bilo isuviše zatvoreno. Mogla sam samo da prepoznam masivno telo, moćne tanine, i dobru kiselinu.

Saint- Emilion je imao više kiše tokom zime i proleća 2018. nego što obično ima cele godine. Takođe, grada je najviše bilo upravo u ovoj apelaciji. Pobednici su Chateau Angelus, Chateau Cheval Blanc i Chateau Ausone.

Ausone je najkononcetrisovaniji, takođe verovatno i najkompleksiniji, kao i najnespremniji na en premier-u. Punog tela, voća čas crvenog čak crnog, odličnih kiselina.

Angelus, takođe posvećen organskoj proizvodnji, oseti se da je grožđe zaista zrelo, opet ne spaljeno, kiseline ne manjkaju. Somotni tanini, arome ribizle, čokolade. Neverovatno, ali već spreman.

Cheval Blanc, isto biodinamičan, bolje je odolevao vremenskim prilikama od drugih. Kompleksan, ozbiljno punog tela, somotskih tanina. Ima voća, ali ima i zemljanih nota, kao i pregršt eukaliptusa.

Chateau Figeac je bravura, takođe. Moćan, arome crnog bobičastog voća, duvana i crne čokolade. Tanini su somotni, kiselina je lepa.

Ostaje samo pitanje cene berbe 2018. Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Amerikancima, koje sam tamo sretala, berba se jako dopada, i moram priznati da ona i jeste po njihovom ukusu. Opet, njihovo oduševljenje takođe može da utiče na cene.

Moj savet je da ako cene iz berbe 2018. ne budu više od 2016, onda kupujte ovu berbu! 2028. koštaće sigurno puno više.

p.s. u međuvremenu, dok sam čekala da se ovaj članak objavi, Chateau Angelus je rasprodat.

08 nov
PUTOPIS

Priča o najautentičnijem italijanskom vinaru

Autor: Sonja Stojić
Članak je je objavljen 23.03.2018. na stranici portala Before After https://www.beforeafter.rs/drustvo/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Sve bih htela da ovaj tekst započnem objektivno, nepristrasno, ali ne vredi. Soldera je najbolje vino koje sam pila u životu, dok je Gianfranco Soldera najautentičniji vinar kog sam upoznala!!

Dugo razmišljam koje vino da uvezem iz Italije, to nam fali u portfoliu. U Srbiji se, pored sad već domaćih vina, najviše piju Italijani, pa Španci. Ali stvar je u tome što ja u stvari nisam veliki fan italijanskih vina. I Gianfranco me je provalio odmah, kaže sa gnušanjem: „Ti si frankofil!“. Da, Francuzi imaju ono što je meni za vino najbitnije: elegancija! S druge strane, jedna od moje dve najomiljenije regije ikad je Piedmont. Ali Piedmont je drugačija Italija – nemasna, oštra, strejtaška. I u Srbiji se ne pije. Svi hoće Toscanu! Razmišljam… Ornelaia – uvozi se, Sassiacia – uvozi se, Tenuta di Biserno – uvozi se, Tua Rita – uvozi se, Tignanello – uvozi se! Dođavola! Em nisam fan Toscane, em sve što je najbolje već neko radi! Žalim se drugu, kaže: „A Soldera?“. Soldera, Soldera, čekaj čekaj…okrećem telefon, zovem Hrvatsku: „Marko, da li smo mi pili Solderu?“, vriska sa druge strane slušalice: „Kako se ne sećaš, pili smo berbu ’94, otvorio Pope, najbolje vino koje smo pili u životu!“.

I tako, pokupimo se Marko i ja, i još par ljudi i ovog januara posetimo Solderu u nadi da ću dobiti uvoz. Pre puta – google. Parker kaže jedno od najbolja četiri italijanska vina koja je ikada pio. Jancis Robinson, pa Jancis.. realno se loži na Italijane. Hvalospevi na sve strane, svima utisak da se radi o jednom od najboljih vina. Međutim, kao što ostavlja utisak vino, tako ovde ostavlja i njegov vinar. Pričaju o njemu da je čudan tip, prgav, individualac. Već mi se sviđa!

 

Tamo smo 11. januara. Ulazak u vinariju je pod zaključnom kapijom i kamerama. Znam o čemu se radi. Pre nekoliko godina Gainfranco je imao zaposlenog nekog bivšeg narkomana. Šta se tipu desilo, niko ne zna, ali je ušao u podrum i otvorio slavine na svim buradima, te prolio 6 (šest) različitih berbi.

U Montelćinu, odakle je Soldera, da bi se jedno vino zvalo Brunello di Montalcino po zakonu (da, to je ozakonjeno!) vino mora da stoji u podrumu 5 godina pre nego što izađe na tržište. Ovaj pomenuti tip je prolio skoro sva vina iz berbi 2007-2012, i tako ga faktički ostavio bez tržišta na šest godina. Inače, tu je u igri i jedna baš velika afera. Kad mu se to desilo, Konzorcijum Brunello di Montalcino je doneo odluku da pomognu Gainfrancu i daju mu svoje grožđe da prebrodi teške trenutke. On, kakav već jeste, smrtno se uvredio da neko može da pomisli da bi on tuđe grožđe stavljao u svoja vina optuživši ih da muljaju, prave Brunello od grožđa koje ne dolazi iz apelacije Montalcina, i sl. Posledica te priče je da je napustio Konzorcijum i da danas svoje vino više ne može da nazove Brunello di Montalcino.

Tvrd tip, kategoričan, skrupulan, znamo kako prođu takvi. Međutim, njega to nije omelo, imao je tada 78 godina, novac, verujem, tada više nije primat, i to malo vina što mu je ostalo prodao je kroz svoju humanitarnu organizaciju u vrednosti 500.000 EUR, sredstva je donirao za medicinska istraživanja. Ok, vraćam se na temu, ušli smo na posed. On ima ukupno zasađeno 10ha vinograda od kojih pravi samo 15.000 flaša godišnje. Da biste to razumeli, treba da znate da bi boutique vinarije od te količine zasađenih hektara pravile cca 60.000 flaša godišnje. On ostavlja po čokotu 1-1,3 kg grožđa što i nije baš jako malo, ali za vreme berbe on i njegova porodica biraju svaki grozd koji ide u presu, i to rade najmanje 3 dana. Ono grožđe za koje odluče da nije dovoljno dobro vraćaju u vinograd, faktički ga koriste kao đubrivo. Dakle, jeste januar, ali nešto sa vinogradom je čudno. Loza je otkopana i na svakih 10 m su neke kamere. Mislim se, on je izgleda stvarno skrenuo zbog onog incidenta.

Prima nas u nekoj sobi koja liči na kancelariju. Unapred mi je Paola, njegova asistentkinja, rekla da kod njega degustiranja vina nema. Govori italijanski, ja ga razumem pomalo, ali da govorim ne umem. Sva sreća, sa mnom je Marko, njemu je maternji. Sat vremena razgovaramo, Marko simultano prevodi. Proverava me, testira me. Postavlja mi pitanja, pita me da li znam kako vinograd treba da bude postavljen? Ja se zbunim, on je nezadovoljan, kaže mora istok-zapad, tako loza ima sunca tokom celog dana. Objašnjava zašto je izabrao baš ove parcele u Montalćinu, ima vetra i skoro nikad kiše. Mrzi kišu, voda mora da dođe iz zemlje. Vetar mu treba da ne bi imao bakterija i bolesti u vinogradu. Zato i otkopava zimi vinograd, da bi mraz „očistio“ stablo loze.

Nisam izdržala i pitam ga za kamere, ispostavlja se da su u pitanju senzori. Preko njih je povezan sa 7 instituta koji u svakom trenutku mere milion različitih parametara, između ostalog i bakterije. Pitam ga šta radi sa tim informacijama, on je zbunjen, kao šta bi trebalo da radi sa tim, on jednostavno pomoću toga ZNA. Baš je takav, voli da zna, puno čita, ima 81. godinu i još uvek uči.

Gianfranco je kategoričan, vrlo precizan, ali non stop se smeje, onako slatko, kao da mljacka. Izlazimo iz kancelarije i idemo da nam pokaže vinograd. Dan je bio grozan, vetar jak, kiša, 11.januar – hladno! Iz vinograda idemo u botanički vrt, jako je ponosan na njega, uređuje ga njegova žena Graciela. Kaže kako ne bi mogao da ima tako dobra vina da nema tog vrta. Rekla sam vam, vinograd je 10ha, a ova botanička bašta zauzima 2ha (obože, koliko volim ljude koji nisu samo pragmatični!! Realno je umesto bašte mogao da posadi 2ha vinograda). Biljke su posađene po bojama i po cvetanju, u svakom trenutku ptice, životinje, i naravno bakterije imaju šta da jedu. Tako im odvraća pažnju od loze. Ima i neka tri jezerceta/bare koje su nastale spontano, zove ih „izvorom života“, tu su se pojavile kornjače, ptice imaju vodu preko leta. Zamišljam vrt u proleće. Nisam znala da li će nam pokazati podrum, vidim da idemo ka njemu, uzbuđena sam. Pokazuje na zidu herbarični zaperak dug 9m koji stoji kao neka slika/instalacija. Pitam ga razogračenih očiju zar ne skida zaperke?? Svi skidaju zaperke!! On kaže da je zaperak ključan za snadbevanje loze, jer upija sunce i stvara fotosintezu. Tako grožđe dobija najbolje. Ništa mi nije jasno! S

ilazimo na 14m ispod zemlje, a vazduh u podrumu je kao da se nalazim na 2000m nadmorske visine. Nikada nisam bila u podrumu koji ima tako dobru provetrenost, u kom nema onog ustajalog mirisa vina. Stvar je u tome što njegov podrum nema zidove. Iskopao je podrum 14m dubok, pored zemlje naređao kamenje, na kamenje umesto betona stavio je žicu. Gleda me i smeje se, kaže: „Sonja, ti bi morala da znaš da vinu treba čist vazduh, ono mora da diše!“. Dišem duboko i ja, prija mi. Koristi samo 3000l bačve, isključivo slavonske, francuskih se, naravno, gnuša. U podrumu ima jedno 25 buradi, pa da, tu leži 5 berbi. Nestaje na par sekundi, donosi čaše….osmeh mi se razvlači preko celog lica. Prilazi bačvi iz 2015. i daje nam vino da probamo. Ooooooooo, sve sad razumem, sad mi je sve jasno!!

 

Ako želite da probate ovo vino, pronaćićete ga ovde.